ПОШАЉИ СВОЈ ФИЛМ!

ИГОР ШТЕРК, ФИЛМ 9:06

Критичари су за филм ‘’9:06’’ истакли да обузима гледаоца како због приче, тако и због изванредне фотографије и веома маштовите и уметнички снажне режије Игора Штерка, који је гост овогодишњег ФЕСТа.

 

О својој идеји за овај филм Игор Штерк каже:
- До идеје је дошло спонтано. Сценариста Синиша Драгин и ја били смо забринути због једног великог проблема који постоји у Словенији. Не знам да ли знате, али Словенија је међу првих пет европских земаља по броју самоубистава. Ту чињеницу повезали смо са причом о полицијском инспектору који истражује самоубиство. Тај случај пробудиће његове потиснуте проблеме и навешће га да преузме извесне кораке.


Да ли он, својеврсним преузимањем идентитета покојника покушава започне свој живот испочетка или се тек тада суочи са проблемима из прошлости?
- То је добро питање. Постоји ту неколико ствари. Ми кроз филм сазнајемо да он такође размишља о самоубиству. Он постаје опседнут намером да открије шта се догоди у човеку што га наведе да себи одузме живот. То је ствар која њега наведе да уради многе друге ствари.


На који начин сте изабрали глумце?
- Већ током писања сценарија, имао сам напамети поједине глумце. Главни глумац Игор Самобор био је идеалан избор. Он је познати словеначки глумац који је много више радио у позоришту него на филму. Годинама пре овог, заједно смо радили на филму ‘’Сваки дах који узмеш’’ који је био приказан на Венецијанском фестивалу. Како смо тада имали дивну сарадњу, било ми је драго да смо овог пута само наставили по старом. Имао сам среће да су сви пристали да глуме у филму пошто све ове глумце веома поштујем.


Иако се ваш филм бави озбиљном тематиком, верујемо да је током снимања било и забавних ситуација?
- На самом крају снимања, буквално кад смо снимали последњу сцену у којој глумац подиже ролетну, схватили смо да глумац на руци има сат. Питали смо га колико има сати, на шта он одговрио да је 9:06. То је била чудна ситуација али смо се томе сви насмејали. Подударност је била фасцинантна. Такође, имали смо смешних ситуација кад смо снимали у Хрвасткој, на острвима Цресу и Корнатима. За потребе снимања морали смо да пренесемо кран и фар, а на острвима није било никаквог пута. Директор филма је ангажовао младиће из Задра како би то пренели. Питао сам их да ли постоји неко ко ће током ноћи то чувати пошто је реч о скупој опреми. Они су се насмејали, подсетили ме како су се намучили док су то преносили и уверавали ме да нема никакве шансе да то неко украде. Ујутру је ипак све било као што смо оставили.